Pričajuči o oslikavanju zidova, sjetila sam se ovog. Fotografirano prije trinaest godina,krajem ljeta, četiri dana prije prvog odlaska u rodilište. 36 tjedan trudnoće. Trbuh naslonjen o pod. Slikarske pobude uzrokovane samo i isključivo majčinskim porivima. Još se živo sjećam svega što me je žuljalo i ukočilo, rekla sam sebi tad: “E, nećeš tako skoro opet…” Ni u najluđim snovima nisam sanjala da ću jednog dana, iz sasvim drugačijih razloga, tražiti još zidova za iste stvari. Kako je Sani već lijepo objasnila: nikad ne reci nikad.
Pin It
Ha-ha, baš si me nasmijala ovim postom. Četiri dana prije, kažeš? Svaka čast, ali vjerujem da tako kreativno-nemiran duh kao što si ti i nije mogao drugačije.
OdgovoriIzbrišiIstina, nikad ne reci nikad.
Veliki pozdrav :))
Hehe..divotica!! Zaljubih se u morske konjice :) Ja sam antitalenat pa samo mogu da gtledam i uzdisem :)
OdgovoriIzbrišiZid je predivan, a tebi svaka čast jer si to uspjela sve napraviti, a sigurno nije bilo lako 4 dana prije!
OdgovoriIzbrišilol, kladim se da je odrastanje uz ovakav zid bilo zabavno :-D
OdgovoriIzbrišipretpostavljam da je doma nestalo zidova...
Joj, ženo, da četiri dana prije!!!
OdgovoriIzbrišiPa to su oni dani kad ne možeš ni pričat, ni hodat, ni spavat!!
A zid od kilometra...
Nadam se da ćemo uskoro vidjeti i "strokane" zidove...
OdgovoriIzbrišiSvaka čast. To samo dokazuje da je naziv bloga opravdan...he he
OdgovoriIzbrišiSavršena kombinacija kreativnosti i viška hormona... Jedva čekam vidjeti najavljene OS zidove... jel trebamo čekati toliki stomak ili će biti prije?
OdgovoriIzbrišiNevjerojatano :) ja sam tako s trbušinom isto oslikavala s kikačima zid na školi, samo su motivi bili domaće i divlje životinje.. livadice :)) super (Ivana Š)
OdgovoriIzbrišiovo je krasna slika :)
OdgovoriIzbriši